Предејане је дивна мала варошица смештена у срцу Грделичке клисуре, коју је вековима дубила Јужна Морава између обронака Чемерника и Кукавице.
    Сама варошица се развија након изградње цркве посвећене Светом Архангелу Гаврилу, железничке пруге и станице крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Било је ту и раније неколико кућа које су пре развоја варошице припадале селу Предејану, односно у то време једном јединственом Предејану.
     У турским пописима становништва од шеснаестог века и касније јавља се под именом Предел и Пределија. Број домаћинстава у то време је био шездесетак, а број становника се стално мењао. У тешким временима људи би одлазили, а када би наступио мирнији период људи би опет долазили и насељавали Предејане и остала места у клисури.

     Након коначног ослобођења у Великом рату, варошица се одваја од села Предејана и веома брзо развија. У њу долазе умни и предузимљиви људи из околних села и других градова и подижу лепе куће и многе занатске радње и трговине. У то време између два светска рата, радило је мноштво занатлија за свакојаке потребе становништва, школа, трговине, кафане, па чак и један хотел и једна банка. Главна улица и куће биле су осветљене струјом из локалне хидроелектране. Сваког викенда долазио је туристички воз из Ниша до Предејана са излетницима који су долазили да уживају у прелепој природи, а увече би се враћали у своје градове пуни лепих утисака.  Било је то златно доба Предејана.
   И након 2. светског рата Предејане наставља да се развија. Посебно се истичу Земљорадничка задруга и мотел Предејане који запошљавају мноштво радника из Предејана и околине. Расте знатно и број становника, има много деце и младих људи. Изграђена је и нова школа коју похађа велики број деце и у којој ради велики број учитеља и наставника. И то је један леп период, али доста другачији од претходног. Полако су исчезавали стари занати, а са њима и стари дух некадашњег Предејана. Можемо само да наслутимо како је некада било из прича старијих људи, као и гледајући старе фотографије и филмове.
   Последњих двадесетак година знатан број младих отишао је у потрази послом у иностранство или у веће градове и у њима трајно остао да живи са својим породицама. Тако се број становника и даље постепено смањује. Околна села постала су само бледа сенка некадашњих села пуних живота и младости. Варошица још увек некако одолева и опстаје упркос тешкоћама.

     Има Предејане још увек своје дражи које чине живот занимљивим. Кроз Предејане протичу две реке, Јужна Морава која својим вировима и брзацима мами риболовце и Предејанска река која нам пружа уточиште од летњих врућина својим водопадима и вировима. У близини реке се налази базен за купање. Посебна прича су кафане и кафићи. Ту се увек може наћи лепо друштво и чути свакакве приче и шале уз неку партију шаха, домина, јамба и других игара. Право богатство Предејана чине људи који свако на свој начин доприносе животу варошице. Ту се на једном месту могу срести и доктори наука,  професори, лекари, оперски певачи, радници и сељаци како сви равноправно разговарају и дискутују о свакавим темама. У Предејану је увек било шаљивих људи чије се шале годинама препричавају. Све то чини живот у Предејану лепим.